Mobirise

Title with

PROGRAM
Studentskog fronta

Program je je donet na osnivačkoj sednici sa snagom kongresa 3. juna 2013. godine i potvrđen na trećem redovnom kongresu 4. decembra 2016. 


SADRŽAJ PROGRAMA



1. O Studentskom frontu   


2. Ciljevi Studentskog fronta        


2.1. Javno finansirano (besplatno) obrazovanje          


2.2. Pitanje bolonjske deklaracije


2.4. Pitanje odnosa unutar akademske zajednice       


2.5. Pitanje sistema studentskog predstavništva          


2.6. Ostala pitanja studentskog standarda         


3. Metodi borbe Studentskog fronta        


4. Saradnja sa drugim organizacijama   


4.1. Saradnja sa studentskim organizacijama  


4.2. Saradnja sa radničkim organizacijama      


4.3. Saradnja sa ostalim organizacijama           


4.4. Međunarodna studentska saradnja 


5. Budućim članovima Studentskog fronta       


 



1. O STUDENTSKOM FRONTU


 


Studentski front je studentska organizacija u službi borbe za materijalne interese studenata/kinja i podizanja kvaliteta visokog obrazovanja.


Članovi/ce studentskog fronta mogu biti studenti/kinje svih nivoa studija i svih visokoškolskih ustanova koji su spremni da aktivno učestvuju u radu organizacije.U svom članstvu, Studentski front okuplja intelektualnu omladinu iz radničkih, seoskih i porodica poštene inteligencije.


 


Studentski front je nastao iz potrebe za studentskom organizacijom koja će se predano i dosledno boriti za interese studenata iz materijalno ugroženih socijalnih slojeva. Zvanične studentske organizacije, osnovane od strane države nemaju takav karakter, tj. ne staraju se o interesima studenataiz porodica radničke klase i socijalno ugroženih slojeva stanovništva. Studentski front je nastao iz potrebe za studentskom organizacijom koja će se suprotstaviti novim novčanim nametima i udarima na materijalni položaj studenata, budući da druge studentske organizacije nisu spremne da takvu borbu vode dosledno i do kraja i da odlučno spreče dalju pljačku studenata.


Studentski front je nastao iz potrebe za suprotstavljanjem daljoj degradaciji kvaliteta visokog obrazovanja Srbiji, što je rezultat uvođenja bolonjske deklaracije i podređivanja obrazovnog sistema zakonima neoliberalnog tržišta pretvaranjem znanja u robu. Predaja i prenošenje znanja time postaje prodaja znanja, rukovođena logikom profita a ne zadovoljenja potrebe za kvalitetnim obrazovanjem u službi razvoja pojedinca i same nauke. Druge studentske organizacije nemaju takve ciljeve, naprotiv – često je cilj pojedinih studentskih organizacija nastavak i ubrzanje procesa reformi koje znanje pretvaraju u robu.


Studentski front je nastao iz potrebe da se zvanična studentska predstavnička tela (parlamenti fakulteta i univerziteta i SKONUS) pozivaju na odgovornost u vršenju svojih dužnosti odbrane interesa studenata i studentskog standarda. Bez glasa borbenih studenata, rad ovih organizacija nema ko da preispituje, nema ko da vrši pritisak na njih i one ništa neće učiniti da zaustave dalju degradaciju visokog obrazovanja, što je praksa više puta potvrdila.


Studentski front je nastao iz potrebe za učestalom, svakodnevnom, transparentnom i efikasno organizovanom studentskom borbom. Iz potrebe za drugačijom vrstom studentskog organizovanja koje podrazumeva uključivanje što većeg broja studenata u proces donošenja svih odluka koje se tiču njih samih. Drugim rečima, studentski front je nastao iz potrebe za reformom sistema studentskog predstavništva. Druge studentske organizacije – naročito one osnovane od strane države i njenih institucija – primer su sistema studentskog predstavništva koje nema čvrstu vezu sa samim studentima i koje studente ne uključuje u proces donošenja odluka o radu organizacije i toku studentske borbe. Studentski front je organizovan od strane studenata za studente.


Studentski front je nastao iz potrebe za sveobuhvatnom transformacijom obrazovnog sistema u Srbiji. Druge studentske organizacije, bez obzira na to što ponekad (pod pritiskom borbenih studenata) stanu u odbranu studentskog standarda, ne postavljaju pitanja - da li potrebno da obrazovni sistem funkcioniše drugačije? Ako da, kako on ustvari treba da funkcioniše? Studentski front smatra da se ključni studentski problemi ne mogu konačno rešiti sve dok se ne izvrše izmene obrazovnog sistema u celosti.


2. CILjEVI STUDENTSKOG FRONTA


 


Ciljevi koje Studentski front postavnja kao željeni rezultat svog rada i borbe, mogu se podeliti na kratkoročne i dugoročne, odn. na privremene i stalne. Bez obzira na tu podelu, svi postavljeni ciljevi moraju biti u saglasnosti sa jednom jednostavnom parolom –


„za svima dostupno, kvalitetno obrazovanje!“


 


Naši kratkoročni odnosno privremeni ciljevi proističu iz potrebe za suprotstavljanjem novim nametima i daljoj pljački studenata. Oni nastaju onda kada se javi potreba za odbranom postojećeg studentskog standarda i suprostavljanjem daljoj degradaciji istog. Kratkoročni ciljevi su izraz defanzive pred novim udarima na studentska prava i materijalni položaj, ili ofanzive za poboljšanje položaja studenata i još uspešniju borbu u budućnosti.


Naši dugoročni odnosno stalni ciljevi predstavljaju ofanzivnu borbu za povećanje nivoa studentskog standarda i kvaliteta visokog obrazovanja koje će biti svima dostupno.


 


U svakodnevnoj borbi mi smoprotiv:


- Povećanja cene školarina


- Povećanja cene drugih nameta (overa semestra, prijava ispita…)


- Smanjenja budžetskih kvota za bilo koji nivo studija


- Ukidanja apsolventskih i drugih ispitnih rokova


- Favorizacije privatnih fakulteta i njihovo finansiranje od strane države i njenih institucija


- Smanjenja visine studentskih stipendija


- Volonterskog (besplatnog) rada nako završetka studija


- Povećanja prosečne ocene koja je uslov za ostvarivanje prava na stipendije


- Dalje degradacije kvaliteta obrazovanja primenom bolonjske deklaracije


- Povećanja broja ESP bodova neophodnih za uslov i budžet u narednoj školskoj godini


- Ograničenja roka za završetak studija sve dok se studije naplaćuju


- Povećanja cene obroka u studentskim menzama


- Povećanja cena smeštaja u studentskim domovima


- Bilo kakve diskriminacije studenata/kinja po bilo kom osnovu


itd.


 


U svakodnevnoj borbi mi se zalažemo za:


- Ukidanje školarina odnosno uvođenje sistema javno finansiranog (besplatnog) obrazovanja, na svim nivoima studija.


- Ukidanje privatnih fakulteta i povećanje broja upisnih kvota za sve nivoe studija na državnim fakultetima.


- Ukidanje svih vrsta naplata na studijama (overe, prijave, uverenja…)


- Odbranu autonomije univerziteta


- Povećanje visine studentskih stipendija


- Ukidanje bolonjske deklaracije i sistema ESP bodova


- Pravo na besplatne obroke u studentskim menzama.


- Pravo na besplatni smeštaj u studentskim domovima i povećanje broja raspoloživih mesta.


- Besplatan javni gradski prevoz za sve studente.


- Povećanje procenta popusta i drugih olakšica za studente kao što su ulaznice za kulturne i umetničke događaje (bioskop, pozorište…), prevozne karte (vozne, autobuske, avionske…), članske karte u bibliotekama…


itd.


2.1. Javno finansirano (besplatno) obrazovanje


 


Počev od uvođenja sistema naplate školarina i bolonjske deklaracije, obrazovanje je postalo nedostupno omladini iz materijalno ugroženih socijalnih slojeva. Tendencijom da školarine redovno poskupljuju, da se uvode novi i sve veći nameti, obrazovanje postaje sve manje dostupno omladini iz radničkih i seoskih porodica. Napokon, ukoliko se nastavi sa pomenutom praksom, obrazovanje će postati ekskluzivno pravo imućnih.


Stav Studentskog fronta po tom pitanju je jasan –


„obrazovanje je pravo svih, a ne samo bogatih!“


 


Sistem naplata školarina i primene bolonjske deklaracije o visokom obrazovanju, predstavljaju proces komercijalizacije obrazovanja kojim – umesto da se predaje - znanje se prodaje - ono se pretvara u robu.


Podređeno neoliberalnoj tržišnoj ekonomiji kapitalističkog sistema znanje kao i svaka druga roba (konkretizovano na tržištu u vidu sertifikata odn. diplome) biva podeđeno tržišnoj logici koja se rukovodi profitom a ne zadovoljenjem čovekovih potreba. Upravo otuda proističe činjenica da će znanje biti utoliko skuplje ukoliko je diploma traženija na tržištu.


Oni koji nemaju novca da to znanje-robu plate, odn. kupe, nisu u mogućnosti da studiraju, a time su narušena osnovna načela socijalne pravde i jednakosti.


Studentsko protivljenje podređivanju obrazovanja zakonima kapitalističkog tržišta, nedvosmisleno je izraženo prepoznatljivom parolom –


„znanje nije roba!“


 


Postojanje budžetskih mesta nije zadovoljavajuće opravdanjesistema i ne predstavlja garanciju dostupnosti obrazovanja, budući da se sve na fakultetu naplaćuje. Udžbenici i druga sredstva za rad, obroci u menzama, smeštaj, prevoz, terenske vežbe, overe, prijave, potvrde, uverenja itd., sve se to naplaćuje i iziskuje ozbiljne troškove. Jednostavno rečeno, ne postoji takva stvar kao što su budžetski studenti.


Pritom, sama podela na budžetske i samofinansirajuće studente očigledan je sistem pljačke. Ukoliko je neophodan određeni broj visokoobrazovanih kadrova, zašto jedni plaćaju a drugi ne? Ukoliko je potreban onaj broj koji se upisuje u okviru budžeta, zašto se upisuju dodatni studenti ako su «nepotrebni» – samo zbog para? Naravno, povećanje broja visokoobrazovanihzalog je društvenog progresa, ali to ne sme biti sistem pljačke studenata.


Pojedinac u zajednicu sa drugim ljudima ulazi zato što ona garantuje određenu sigurnost i bezbednost opstanka, inače nema interes da je stvara. Ukoliko plaćamo porez a osnovna socijalna prava kao što su zdravstvo i obrazovanje nisu dostupna svima, postavlja se pitanje - šta je svrha zajednice i zašto porez uopšte plaćamo?


Mi smo obrazovanje već platili putem poreza i nema potrebe da se ono dodatno naplaćuje. Obrazovanje mora biti besplatno odn. javno finansirano, jedino tako ono će biti dostupno svima, bez obzira na njihov socijalni položaj. Obrazovanje nije privilegija, obrazovanje je pravo svih.


Iz navedenih razloga, Studentski front zastupa stav da se jedino uvođenjem sistema besplatnog obrazovanja na svim nivoima studija mogu rešiti ključni problemi koji godinama opterećuju studente, jer –


„jedino besplatno obrazovanje, jeste svima dostupno obrazovanje!“


 


Svi izgovori da «mi nemamo dovoljno para» i da «smo siromašna država» padaju u vodu kada se uzme u obzir činjenica koliko se mali procenat državnog budžeta izdvaja za visoko obrazovanje. Taj procenat mora biti veći, a budžet se uvek može popuniti progresivnim porezom. Para ima, i obrazovanje može i treba biti besplatno!


 


2.2. Pitanje bolonjske deklaracije


 


Počev od uvođenja bolonjske deklaracije u obrazovnom sistemu Srbije, kvalitet obrazovanja konstantno opada a obrazovanje je sve manje i manje dostupno omladini iz materijalno ugroženih socijalnih slojeva. Studentsko nezadovoljstvo primenom ove deklaracije potvrđuje praksa učestalih protesta i stalnog otpora «bolonji» koji dolazi od strane studenata još od kako je deklaracija počela da se primenjuje.


Primena bolonjske deklaracije ide «ruku pod ruku» sa sistemom naplate školarina. Iako se može zamisliti praksa u kojoj se studije ne naplaćuju, a bolonjska deklaracija primenjuje, kao i obrnuti slučaj, gde se studije naplaćuju a „bolonja“ ne primenjuje – da bi svi ključni problemi bili u celosti rešeni neophodno je kako uvođenje sistema javno finansiranog obrazovanja, tako i ukidanje primene bolonjske deklaracije.


Jednostavno rečeno – „pitanje bolonjske deklaracije“ jeste pitanje kvaliteta obrazovanja,a „pitanje besplatnog obrazovanja“ jeste pitanje dostupnosti obrazovanja.


 


Zašto „bolonja“ ne donosi kvalitetno obrazovanje?


Primena bolonjske deklaracija stožer je procesa podređivanja obrazovanja zakonima neoliberalnog tržišta. Neoliberalno kapitalističko tržište rukovođeno logikom profita, a ne zadovoljenja čovekovih potreba – obrazovni sistem posmatra kao instrument za pružanje neophodnog minimuma znanja koje je potrebno da bi se uspešno obavljala određena delatnost.


Usled primene ove deklaracije, studijski programi se skraćuju, obrazovanje postaje „informisanje“ a ne široko razvijanje kritičkog mišljenja i poznavanja nauke koje može dovesti do istinskog progresa pojedinca i same naučne oblasti. Naši univerziteti se «bolonjom» srozavaju na rang «koledža», a između ta dva nivoa postoji ozbiljna kvalitativna razlika.


Primena bolonjske deklaracije dovodi do snižavanja kriterijuma neophodnog znanja koje je neophodno za određenu ocenu. Na taj način dolazi do demotivisanja marljivih studenata i negativne selekcije. Možemo zamisliti slučaj studenta medicine koji polaže anatomiju. On taj ispit mora položiti jer će u suprotnom ispasti sa budžeta ili obnoviti godinu. Iako nije dovoljno naučio, niti onoliko koliko to želi, niko ne može da ga krivi ako pokuša da položi ispit po svaku cenu - jer jednostavno nema novca da plaća. Budući da su kriterijumi sniženi, on će ispit možda i položiti, a nije teško pretpostaviti do kakavih sve negativnih posledica može doći u njegovoj lekarskoj praksi. Da bi obrazovanje bilo kvalitetno ono mora biti svima dostupno – ono mora biti besplatno –


„Ne Bolonja, već Havana – obrazovanje svima!“


 


Često čujemo argument da je bolonjska deklaracija zapravo dobra, samo se ne primenjuje dovoljno i «kako treba».


Tačno je da «bolonja» nije u celini sprovedena i da se iz godine u godinu nastavni sadržaji i sistem obrazovanja sve više približavaju tom modelu. Međutim, ono što koči primenu «bolonje» jeste upravo studentsko nezadovoljstvo njenom primenom i lošim posledicama koje ona u praksi prouzrokuje. Učestali protesti dokazuju da bolonja ne ide u korist studentima. Potpuna primena bolonje značila bi potpunu komercijalizaciju obrazovanja. Studentski otpor bolonji postoji i u onim zemljama koje su potpisnice bolonjske deklaracije a imaju besplatno obrazovanje. Sve dok se «bolonja» primenjuje, znanje će se podređivati potrebama tržišta a ne potrebama slobodnog razvoja nauke. Zato mi zastupamo prepoznatljiv stav koji je parola studenata širom sveta –


„Mi smo studenti, nismo klijenti!“


 


Poslednja linija odbrane «bolonje» - «mogućnost zapošljavanja i nastavka studija na nekom od univerziteta Evropske Unije», nije vrednost koju je ona sa sobom donela. Razmene studenata je uvek bilo, i kada nije bilo «bolonje», a ima je i tamo gde se bolonja ne primenjuje (npr. Belorusija). Kvalitet obrazovnih institucija i stručnjaka najbolja je preporuka. Pored toga, u samom tom stavu da je cilj da se studije nastave negde drugde defetistički se pristupa našim sopstvenim fakultetima i njihovom značaju. Zar nije opravdani cilj da mi jačamo kvalitet našeg obrazovanja kako bi studenti iz drugih zemalja nastavljali studije kod nas, umesto što propagiramo dalji «odliv mozgova»?


Već prva generacija diplomiranih «bolonjaca» pokazala je katastrofalne posledice primene ove reforme. Podrediti obrazovanje tržištu znači ostaviti diplomce na milost i nemilost njegovim promenama. Tržište je, dakle, promenljivo i ono što su danas njegove potrebe za četiri godine neće biti, ukoliko se studentu ne pruži sva neophodna širina znanja iz njegove oblasti on može doći u položaj da uopšte nema kompetencije za obavljanje određenog zanimanja u novim uslovima tržišta.


Bolonjska deklaracija je, podredivši obrazovanje tržištu, i sam proces obrazovanja uredila po njegovom liku, to znači praksu rangiranja studenata jer su budžetska mesta ograničena. Time su studenti postali konkurenti jedni drugima. Sve više se gubi praksa podele i širenja znanja, jer ko će pozajmiti nekome skriptu ili knjigu, pomoći oko pripreme ispita i nejasnog gradiva itd. ukoliko mu je taj neko konkurent za mesto na rang listi. Time se obesmišljava izraz «kolega» i time se dodatno narušava smisao studiranja i kvalitet obrazovanja.


 


Imajući sve to u vidu, stav Studentskog fronta je jasan – jedino ukidanjem «bolonje» može se povratiti izgubljeni kvalitet obrazovanja u Srbiji. Mi se ne bojimo da kažemo – hoćemo kvalitetnije obrazovanje i hoćemo više da učimo, međutim, za to su neophodni uslovi kako ukidanje bolonje, tako i uvođenje sistema javno finansiranog obrazovanja – samo tako ćemo dobiti celovito rešenje koje vodi progresu obrazovnog sistema.


 


 


2.3.Pitanje privatnih univerziteta


 


Postojanje privatnih univerziteta i fakulteta i njihova sve veća favorizacija predstavlja do krajnjih konsekvenci dovođenje ideje i prakse privatizacije i komercijalizacije obrazovanja.


Sama praksa rada privatnih fakulteta dovoljno govori u prilog zahteva da se oni ukinu. Rad privatnih fakulteta u Srbiji prate stalne afere u vezi sa kupovinom diploma i plagiranjem naučnih radova odnosno povrede naučne etike i poštenja. Sveukupna praksa studiranja na privatnom fakultetu može se rezimirati u rečenici –


„nije bitno koliko se uči, već koliko se plaća“


 


Boreći se za ukidanje privatnih fakulteta, Studentski front ne dolazi u sukob sa interesima studenata privatnih fakulteta, budući da se ujedno i zalaže za povećanje broja upisnih kvota na državnim fakultetima. Povećanje broja visokoobrazovanih prirodna je tendencija svakog društva koje teži progresu.


Studentski front ulazi u sukob samo sa interesima onih studenata privatnih fakulteta koji nastoje da do diplome dođu novcem a ne učenjem. Zato upravo postojanje privatnih fakuleta i odgovara određenom sloju privilegovane buržoaske manjine, koji svoje klasne interese nastoje sačuvati time što će do diplome dolaziti novcem koji već imaju, a ne znanjem koje tek treba da steknu.


 


Činjenicu da privatni fakulteti u Srbiji ne pružaju kvalitetno obrazovanje niko ne dovodi u pitanje. Međutim, ta činjenica se obrazlaže tvrdnjom da je to posledica specifičnih okolnosti u Srbiji i da to ima pre svega veze sa mentalitetom njenog stanovništva (!?). Takve psihologizacije problema ne samo da su pogrešne već su i uvredljive za stanovnike Srbije. Jednostavno, privatni fakulteti ne pružaju kvalitetno obrazovanje zato što im nije cilj da uopšte pruže obrazovanje, već da ostvare profit.


Sa druge strane, isto tako se navodi argument da u pojedinim zemljama u kojima postoji veliki broj privatnih univerziteta situacija radikalno drugačija nego u Srbiji, i da ti fakulteti ipak pružaju visoko kvalitetno obrazovanje, jer se trude da nadvladaju konkurenciju kvalitetom usluge. Međutim, zaboravnja se da su na tim istim univerzitetima cene školarina astronomske, da su studentski krediti nepovoljni i da studentski protesti nisu retkost, već da su izrazito masovni. Studenti se i u tim zemljama godinama bore za besplatno obrazovanje.


Obrazovanje jeste jedno od temenjnih društvenih vrednosti, ono se nikada ne sme naći u privatnim rukama. Sve dok privatni fakulteti postoje, čak i ukoliko je obrazovanje na društvenim fakultetima u potpunosti besplatno, postojaće neravnopravnost u pogledu toga što će određeni pojedinci do diplome dolaziti novcem a ne znanjem. Zato, jedino pravo rešenje jeste – ukidanje privatnih univerziteta i fakulteta.


 


 


2.4. Pitanje odnosa unutar akademske zajednice


 


Nedovoljna izdvajanja iz republičkog budžeta uslovila su činjenicu da fakulteti rupe u sopstvenom budžetu popunjavaju iz džepova studenata, što vlada i ministarstvo prosvete ne smatraju problematičnim. Međutim, budući da su im odrešene ruke, uprave fakulteta rado zloupotrebljavaju takav položaj, te se u godišnjim izveštajima (ukoliko ih uopšte ima) često mogu naći sumanuti podaci o astronomskim ciframa kojima su pokriveni određeni troškovi.


Akademska zajednica, sačinjena od nastavnog osoblja i studenata se nastoji pokazati kao homogena i harmonična celina isključivo u službi naučnog napretka i širenja znanja. Međutim, današnja praksa pokazuje da to nije zajednica ravnopravnih jer u njoj postoji jasna podela. Tu se ne misli na razliku u nivou kompetencija, jer ta razlika jeste prirodna i zbog nje visoko obrazovanje i postoji – da bi oni kompetentniji, oni koji poseduju veći nivo znanja, to znanje prenosili novim generacijama. Razlika na koju ciljamo ogleda se u sukobu interesa koji neretko postoji između profesora i studenata i njihovih zahteva.


Činjenica je da određeni broj profesora podržava studentske borbe i njihove zahteve, što svakako zaslužuje zahvalnost i poštovanje. Međutim jako je mali procenat onih poštenih profesora koji će javno stati u odbranu studentskih interesa. Sa druge strane praksa je pokazala da dobar deo profesora otvoreno ustaje protiv studenata i studentskih štrajkova.


 


Kakav je, dakle, stav Studentskog fronta prema nastavnom osoblju?


Stav se ne može jednoznačno odrediti, iako se podrazumeva osnovni stav da Studentski front stoji uvek na strani interesa studenata. Međutim upravo zbog toga, svakoj situaciji mora se pristupiti u skladu sa njenom problematikom i specifičnim okolnostima. Naime –


Postoje oni profesori koji se bahato odnose prema studentima, vršeći razne vrste zloupotrebe svog položaja. Neki od primera su – maltretiranje studenata, obaranje na ispitu i pored pokazanog zadovoljavajućeg nivoa znanja, razne vrste ucena – npr. neophodno je kupiti profesorovu knjigu (često jako skupu) da bi se ispit uopšte položio, što je očigledan primer diskriminacije materijalno ugroženih studenata (a ne samo da treba da je moguće ispit položiti i iz pozajmljene knjige, već udžbenik treba biti besplatan) itd. U takvim slučajevima Studentski front ustaje protiv bahatih profesora zahtevajući da oni budu oštro sankcionisani.


Sa druge strane, ukoliko profesori čestito obavljaju svoj poziv, razumevajući da su oni tu zbog studenata, a ne studenti zbog njih, predusretljivo i odgovorno se starajući o potrebama studenata – onda oni opravdano imaju naklonost naše organizacije. Postojei takvi slučajevi u kojima profesori mogu biti ugroženi. Naša organizacija se već i ranije potvrdila u borbi za odbranu profesora koji su eminentni naučnici i kvalitetni predavači, a našli su se na udaru represije režima – sa takvom praksom ćemo nastaviti i u budućnosti.


 


Studentski front se zalaže za istinsku kolegijalnost unutar akademske zajednice i oblik rada koji će voditi progresu svih članova koje ona u sebe uključuje. Jedini način da se takav cilj postigne jeste da njen rad bude u potpunosti finansiran sredstvima iz budžeta, kojima će se pokrivati svi neophodni troškovi – kako plate profesora tako i troškovi rada fakulteta i sva neophodna sredstva za rad studenata, bez ikakvih naplata školarina i drugih dažbina.


Studentski front je otvoren za saradnju sa svim profesorima koji žele da povrate dignitet svoje profesije, koji neće biti «dileri diploma» ili plaćeni najamni radnici privatnih fakulteta, već istinski intelektualni uzor studenata i ostalih činioca društva.


 


 


2.5.Pitanje sistema studentskog predstavništva


 


Uvođenje bolonjske deklaracije donelo je i novi vid sistema studentskog predstavništva. Studentsko predstavništvo po sistemu studentskih parlamenata ubrzo je pokazalo ozbiljne nedostatke na polju borbe za interese studenata, a pored toga, pokazalo se u nekim situacijama i kontraproduktivnim po studentske interese.


Na izbore za studentski parlament izlazi svega jedan procenat studenata. Iako su po zakonu legalna predstavnička tela, imajući u vidu takvu minornu podršku od strane studentske populacije, teško se može reći da su parlamenti u isto vreme i legitimni predstavnici studenata. U svom radu parlamenti vrše ulogu svojevrsnog «mosta» između studenata i uprave – to u praksi znači da više imaju ulogu da studente informišu o uslovima studiranja i novim nametima, nego da se bore za poboljšanje tih uslova i ukidanje nameta. Pored toga, parlamenti organizuju žurke, ekskurzije bez edukativnog sadržaja i sl. po nepoznatim uslovima sa privatnim agencijama. Dakle, nije neopravdano pretpostaviti da su članovi parlamenta tu zarad profita, a ne zarad borbe za studentske interese.


Članovi studentskih parlamenata često su omladinci buržoaskih političkih stranaka, a najčešće onih koje su trenutno na vlasti. Zbog toga, oni se neretko suprotstavljaju samim studentima ukoliko studenti pokušaju da se samostalno organizuju za svoje interese i izbore za svoja prava.


Naravno, to ne znači da uopšte nema onih članova parlamenata koji zaista žele da poboljšaju studentski standard. Njih svakako ima, i Studentski front je uvek otvoren za saradnju sa njima. Međutim, drugi ključni problem ovakvog sistema studentskog predstavništva sastoji se u tome što su parlamenti statutarno i institucionalno ograničeni, te su time u nemogućnosti da se adekvatno izbore za rešenje problema kojima su pogođeni studenti.


Studentski front se zalaže za reformu i transformaciju sistema studentskog predstavništva. Novo studentsko predstavništvo, za razliku od postojećeg, u svoj rad mora uključivati veći broj studenata, određene odluke moraju biti kanalisane «odozdo» tj. od strane samih studenata, rad predstavništva mora biti transparentan i u svakom momentu dostupan na uvid studentima.


Studentski front se zalaže za formiranje studentskih zborova koji bi se redovno održavali u unapred utvrđenim intervalima i terminima koji bi bili otvoreni za sve studente i na kojima bi se demokratskim glasanjem donosile odluke. Takođe, na zborovim se biraju delegati zbora koji bi vršili dužnost predstavnika i koji bi bili opozivi i smenjivi od stane studentskog zbora u svakom trenutku.


 


Studentski front ne gaji iluzije po pitanju toga da u trenutnim okolnostima Ministarstvo prostvete pre svega, prepoznaje i prizneje one zahteve od strane studentskih organizacija koje je samo osnovalo (studentski parlamenti i njihovo najviše telo – SKONUS).


Stoga, sa namerom da efikasnije vrši pritisak na nadležne institucije, Studentski front organizuje učešće svojih članova u ovim predstavničkim telima i njihovo kandidovanje na izborima za parlamente. Učešćem u radu ovih tela, članovi Studentskog fronta slede ciljeve koje postavlja Studenski front, zalažući se pritom i za izmenu samog sistema studentskog predstavništva.


 


 


2.6. Ostala pitanja studentskog standarda


 


Studentske stipendije nisu u skladu sa neophodnim minimumom. Sume koje država isplaćuje ne pokrivaju neophodne troškove budžetskih studenata u vidu skupih udžbenika, cena prevoza, smeštaja i ostalih dažbina. Pored toga, stipendije često kasne i po nekoliko meseci. Siromašnim studentima, iako jesu na budžetu, stipendije ne predstavljaju sigurnost i zadovoljavajuću materijalnu pomoć. Napokon, postoji tendencija da se iz godine u godinu povećava neophodni prosek ocena koji je uslov za dobijanje stipendije, sa jasnom težnjom da se broj stipendista dodatno smanji.


Studentski front se zalaže za povećanje iznosa studentskih stipendija a ujedno i za smanjenje neophodne prosečne ocene za njeno dobijanje. Novčano podsticanje marljivih studenata nije samo vid nagrade, već i neophodna pomoć materijalno ugroženim studentima.


Studentski front se zalaže i za adekvatnije podsticanje talentovanih studenata dodatnim premijama i nagradama, kako bi se prekinula negativna praksa odliva talentovanih akademaca i njihov odlazak iz zemlje, što u trenutnim uslovima predstavnja jedan od gorućih problema našeg društva.


 


Studentski domovine ispunjavaju neophodne kriterijume adekvatnog smeštaja. Mesta za smeštaj u studentskim domovima je sve manje. Velika većina njih je potpuno ruinirana. Veliki broj studenata koji žive van univerzitetskih gradova, smanjenjem broja mesta u studentskim domovima, je osuđen da živi u ekstremno lošim uslovima koji narušavaju njihovo zdravlje. Siromašni studenti iz unutrašnjosti moraju da žive na mestima kao što su vlažne šupe, vešernice, barake, prepravljeni podrumi i mnogim drugim nehigijenskim mestima na kojima ne postoje ni najminimalniji uslovi za život i učenje.


Studentski front se zalaže za najhitnije rešavanje tih problema povećanjem broja studentskih domova i broja mesta u njima. Smeštaj mora biti besplatan, higijenski i sa svim neophodnim uslovima za rad.


 


Studentske menze nisu dostupne svim studentima a hrana je često neukusna i lošeg kvaliteta. Za samofinansirajuće studente cena obroka je preskupa. Zvanična ispitivanja i ankete u Zavodima za zdravstvenu zaštitu studenata pokazuju da studenti spadaju među društvene grupe sa najlošijom ishranom.


Studentski front se zalaže za besplatnu ishranu u studentskim menzama za sve studente. Hrana mora biti kvalitetna, raznovrsna i sa nutritivnim vrednostima koje odgovaraju zdravstvenim potrebama i pravilnom razvoju pojedinca.


 


Zdravstvena zaštita takođe nije na zadovoljavajućem nivou. Nedovoljno pažnje se posvećuje zdravlju studenata i prevenciji bolesti. Zdravstvo je opšte uzev na jako niskom nivou u čitavoj zemlji a studenti su izloženi dodatnim opasnostima.


Studentski front se zalaže da status studenta automatski povlači besplatnu zdravstvenu zaštitu. Pored toga, u svom radu, Studentski front posebnu pažnju posvećuje kampanjama za prevenciju od boleseti zavisnosti i polnih bolesti, na šta je studentska populacija zbog svoje specifične starosne dobi posebno osetljiva.


Studentski front se zalaže za kvalitetnije uslove studiranja studenata sa posebnim zdravstvenim potrebama. Svi nivoi studijskih programa moraju biti dostupni i prilagođeni potrebama studenata koji pate od neke vrste oštećenja vida, sluha, govora, kretanja ili imaju neke druge zdravstvene potrebe.


 


Studentski popusti se redovno smanjuju i pokrivaju sve manji broj oblasti. Kutlurni, umetnički i zabavni događaji su jako značajni za svestrani razvoj studenata za njihovo kulturno uzdizanje i pravilan telesni razvoj. Veliki broj studenata, naročito onih koji nisu iz univerzitetskih gradova, redovno putuje a cene prevoznih karata redovno poskupljuju. Poseban problem predstavljaju pojedini privatni prevoznici koji drže monopol nad prevozom do određenih destinacija pa najčešće pored previsokih cena karata ne pružaju nikakve olakšice i popuste za studente.


Studentski front se zalaže besplatni javni gradski prevoz za studente, kao i za popuste za sve vrste međugradskog prevoza. Pored toga zalaže se za povećanje procenta popusta za sve vrste kulturnih, umetničkih zabavnih i sportskih događaja. Zalažemo se za uvođenje besplatnih tečajeva stranih jezika, kvalitetniju organizaciju studentskih sportskih timova i sportskih aktivnosti.


 


3. METODI BORBE STUDENTSKOG FRONTA


 


Studentski front je borbena organizacija. To znači da se u svom svakodnevnom radu u službi interesa studenata koristi svim raspoloživim metodama kojima će najefikasnije izvršiti pritisak na nadležne institucije zadužene za pitanja visokog obrazovanja. Pod raspoloživim metodama podrazumevaju se sve legalne metode – one koje se kreću unutar okvira zakona. Studentski front uvek vodi dostojanstvenu, transparentnu i isključivo nenasilnu borbu za svoje ciljeve.


Pritom, Studentski front uvek stoji u odbrani prava na štrajk, i u slučaju uvođenja restriktivnog zakona kojim se to pravo nepravedno ograničava ili uskraćuje, Studentski front ima zadatak da to pravo odbrani.


 


Edukacija studentske populacije o potrebama za borbeno organizovanje i načinima na koje tu borbu treba uspešno organizovati, preduslov je efikasnog postizanja ciljeva borbe i aktivnog uključivanja što većeg broja studenata u nju. U tu svrhu Studentski front organizuje tribine, predavanja, prezentacije i ostale događaje kojima pokriva široki spektar aktuelnih tema. Na primer – to mogu biti tribine sa predstavnicima studentskih organizacija iz drugih zemalja pomoću kojih se studenti mogu upoznati sa borbom koju koleginice i kolege vode izvan naše zemlje. To mogu biti tribine sa ambasadorima i predstavnicima drugih zemalja u kojima je na snazi sistem obrazovanja koji je kvalitetniji od našeg i koji predstavlja uzor kome treba težiti. To mogu biti predavanja određenih profesora o aktuelnim temama u društvu koje su značajne za studente…


Organizacija je glavno oružje sa kojima raspolažu studenti u borbi za svoje interese. Bez čvrste organizacije koja će biti avangarda, studentska borba je osuđena na propast. Studentski front je nastao iz potrebe za organizacijom koja će voditi svakodnevnu borbu. Da bi se uspešno izborili, studenti moraju biti organizovani na svakom fakultetu putem zborova sa delegatskim sistemom, moraju imati svakodnevne aktivnosti edukativnog i borbenog tipa i moraju biti jedinstveni. Postojanje delegatskog sistema i organizacije koja ima jasnu i transparentnu strukturu omogućava imputaciju odgovornosti za određene postupke pojedincima. Odgovornost se ne sme skrivati iza kolektiviteta inače će borba biti rasplinuta i neusmerena. Organizacija komiteta, štrajkačkih odbora i radnih grupa omogućava preciznu podelu rada i time efikasnu borbu.


Akcija je ključni momenat vršenja pritiska na nadležne instucije u svrhu rešavanja problema. Protestni skupovi i šetnje, štrajkovi i blokade institucija koje pljačkaju studente najčešći su primeri akcija koje organizuje Studentski front. Pored toga akcije mogu biti i solidarnog tipa u slučaju da se iskazuje podrška nekoj drugoj društvenoj grupi, npr. radnicima u njihovoj borbi ili podrška borbi koju vode studenti u drugim zemljama. Takođe, neke od akcija mogu biti i performativnog tipa, onda kada je neophodno da se na kreativan i zanimljiv način skrene pažnja javnosti na neki od aktuelnih problema.


Strategija i taktika studentske borbe – jesu pitanja metoda za potrebe kratkoročnih i dugoročnih ciljeva. Taktičko rukovođenje je deo strategijskog rukovođenja studentske borbe. Taktika se odnosi na trenutnu situaciju, formira se u kratkom periodu «plime ili oseke», uspona i opadanja, ofanzive ili defanzive, studentske borbe. Strategija ima cilj dostizanje glavnih zadataka borbe. Ona ima glavnu liniju udara, glavne snage i rezerve. Strategija Studentskog fronta je – direktan udar na «bolonju», na čelu sa studentima a u savezu sa radnicima i radničkom omladinom u cilju uspostavljanja sistema javno finansiranog, besplatnog obrazovanja.


4. SARADNjA SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA


 


Studentski front u svom radu uspostavlja saradnju sa studentskim i nestudentskim organizacijama iz zemlje i sveta u svrhu efikasnije borbe za interese studenata. Saradnja je moguća sa bilo kakvom organizacijom sa kojom postoji slaganje u pogledu ciljeva i metoda borbe.


Studentski front ne može sarađivati sa onim organizacijama koje imaju antistudentski i antinarodni karakter, odnosno koje se diskriminatorski postavljaju prema nekom delu studentske populacije. To se pre svega misli na fašističke organizacije, sa kojima ne samo da Studentski front ne može sarađivati, već se i aktivno zalaže za ukidanje i zabranu takvih organizacija, tj. njihovo pozicioniranje izvan okvira zakona.


 


 


4.1. Saradnja sa studentskim organizacijama


 


Studentski front je otvoren za saradnju sa studentskim organizacijama osnovanim od strane studenata ili države i njenih institucija, ukoliko su takve organizacije spremne da stupe u borbu za materijalne interese studenata i povećanje kvaliteta visokog obrazovanja. Studetnski front je neretko inicijator takve saradnje, budući da se zalaže za jedinstvo svih studenata i studentskih organizacija, parolom –


„Studenti svih fakulteta, ujedinite se!“


 


Studentski front u svom svakodnevnom radu, između ostalog, ima za zadatak da zvanične, institucionalne, studentske organizacije (parlamenti fakulteta i univerziteta i SKONUS) poziva na odgovornost u vršenju svojih dužnosti u odbrani studentskog standarda. Kao što podržava druge organizacije onda kada se one bore za interese studenata, isto tako ih i kritikuje i nastupa protiv njih ukoliko se ne bore ili rade protiv takvih interesa. Vršeći pritisak na takve organizacije SF vodi efikasniju borbu.


 


Članovi Studentskog fronta mogu uzeti učešća u radu drugih studentskih organizacija isključivo ukoliko u okviru tih organizacija nastupaju boreći se za one interese i ciljeve koje pred sebe postavlja Studentski front. To znači da članovi SF-a učešćem u radu studentskih parlamenata i drugih predstavničkih tela propagiraju one ciljeve studentske borbe koje propagira i Studentski front, na taj način doprinoseći da se te organizacije potvrde u borbi za materijalne interese studenata.


Studentski front se zalaže za kolegijalnu i drugarsku saradnju sa drugim studentskim organizacijama u jedinstvenom frontu borbe za interese studenata. Studentski front podstiče studentsko jedinstvo, ujedno se suprotstavljajući onima koji to jedinstvo ruše sukobljavajući studente međusobno.


 


4.2. Saradnja sa radničkim organizacijama


 


Studentski front uspostavlja i razvija čvrstu saradnju sa radničkim sindikalnim organizacijama, rukovođen parolom –


„studenti, radnici – zajedno smo najjači!“


 


Saradnja između studenata i radnika može biti akcionog i solidarnog karaktera. Uzimajući učešća u borbi koju vode radnici, Studentski front se ujedno bori i za interese radnika i za interese studenata.


Studentsko pitanje nije izolovan problem u društvu. Taj problem je usko povezan sa drugim socijalnim problemima. Novi nameti i sve veće školarine direktan su pritisak na roditelje studenata tj. na radnike. Sa druge strane udari na položaj radnika kao što su smanjenja plata, otpuštanja, smanjenja otpremnina, povećanje radnog vremena i dr. pogađajući roditelje studenata direktno pogađaju i studente. Savez radnika i studenata koristan je po obe strane.


Takođe, sadašnji status radnika jeste budući društveni status studenata, doprinoseći borbi za prava i materijalni položaj radnika studenti se odgovorno i blagovremeno staraju za svoju budućnost.


Studentski front se zalaže za ujedinjeni front radnika i studenata u borbi za transformaciju društva i formiranje socijalno odgovornog uređenja koje će biti u stanju da reši goreće probleme zapošljavanja, zdravstvene zaštite, obrazovanja itd. Studentski front se zalaže za interese omladine radničke klase i time je savez sa radnicima prioritet klasne borbe na studentskom polju.


 


 


4.3. Saradnja sa ostalim organizacijama


 


Studentski front sarađuje sa inicijativama i organizacijama iz oblasti kulture,umetnosti, nauke i sporta, starajući se o potrebama studentata da van fakulteta prošire svoje znanje i zadovolje potrebe za kulturnim i umetničkim sadržajima i sportskim aktivnostima.


Ta potreba je utoliko veća ukoliko fakulteti trenutno ne uspevaju da zadovolje ove apetite stdenata, a izvan fakulteta su im oni nepristupačni usled previsokih cena. Sve dok se ne stvore uslovi, tj. dok se ne izborimo za svima dostupno kvalitetno obrazovanje i veće olakšice za sva dešavanja ovakvog tipa izvan fakulteta, Studentski front će nastojati da nadomesti taj nedostatak.


Akcenat je na onim organizacijama koje ove sadržaje čine dostupnim i pristupačnim svim studentima bez obzira na njihov socijalni položaj. Organizacije i inicijative koje imaju za cilj borbu za svima dostupne kulturne, umetničke i sportske događaje, u Studentskom frontu imaju predanog i doslednog saveznika i saborca.


 


 


4.4. Međunarodna studentska saradnja


 


Studentski front aktivno sarađuje sa studentskim organizacijama iz drugih zemalja sa kojima ima zajednički cilj – svima dostupno, kvalitetno obrazovanje. Studenski front angažovano nastoji da međunarodnu studentsku saradnju konstantno unapređuje doprinoseći internacionalizmu studentske borbe rukovođen parolom, zajedničkom za studente svih zemalja –


„Jedan svet - jedna borba!“


 


Međunarodna studentska saradnja ogleda se u akcijama solidarnosti sa borbom koju vode koleginice i kolege svuda u svetu, zajedničkim obeležavanjem datuma koji su od međunarodnog značaja za studente, kao i u osnivanju regionalnih zajedničkih studentskih organizacija.


 


5. BUDUĆIM ČLANOVIMA STUDENTSKOG FRONTA


 


Za kratko vreme predane i dosledne borbe koja je postigla zapažene rezultate u odbrani i poboljšanju studentskog standarda, Studentski front je postao prepoznatljiva studentska organizacija zadobivši poverenje velikog broja simpatizera.


Ono što je jedan od ključnih preduslova uspešne borbe i ostvarenja svih zacrtanih ciljeva, jeste povećanje članstva Studentskog fronta. Članstvo u Studentskom frontu podrazumeva odgovoran i angažovan rad u organizaciji, a naša borbena organizacija podrazumeva svakodnevnu borbu.


Pritisnuti velikim brojem obaveza studenti ne vide sebe u svakodnevnoj borbi, ne zato što ne žele da se bore, već smatraju da jednostavno nemaju vremena. Međutim, jedini način da odbranimo svoj položaj i da ga učinimo boljim jeste svakodnevna borba. Mnogo više vremena ćemo izgubiti ako čekamo da neko reši problem umesto nas. Mnogo više vremena ćemo izgubiti ako se ne borimo i dozvolimo da nam uvode nove namete, povećavaju bodove za uslov, povećavaju školarine, povećavaju dužinu volonterskog (besplatnog) izrabljivačkog rada nakon studija. Mnogo više vremena ćemo izgubiti ako nakon završetka izađemo na tržište rada koje nas ne prepoznaje.


Borba nije gubljenje vremena – ona donosi rezultate. Što više studenata aktivno učestvuje u borbi, utoliko će rezultati biti veći a borba uspešnija. Nijedno pravo koje danas studenti imaju nije došlo bez borbe. Istorija nas uči da pravo na kvalitetno obrazovanje jeste isključivo rezultat borbenog angažmana naroda i omladine za to pravo.


 


Koleginice i kolege, postavite sebi pitanja – želite li da vas i dalje ponižavaju? Želite li da vas tretiraju kao klijente i potrošače, a ne studente? Jesmo li kolege ili konkurenti jedni drugima?…


Mi vam nudimo beskompromisnu i doslednu borbu za povratak studentskog dostojanstva i mesta koje studentima u društvu pripada.


Mi vam nudimo ravnopravno mesto u našoj organizaciji, a od vas zahtevamo odgovornost i predanost u radu – iskrenu borbu za boljitak studentskog položaja i standarda.


Pridružite nam se u borbi - pokažimo našu jedinstvnost, našu slogu, našu monolitnost. Dokažimo da znanje nije roba, da student nije rob - da on ima svoju volju i dostojanstvo, da ima znanje i snagu da postigneplemeniti cilj.


Neka svi oni koji imaju nameru da nam uskrate pravo na kvalitetno i dostupno obrazovanje drhte pred opravdanim studentskim nezadovoljstvom.


U našoj borbi nemamo šta da izgubimo.


Borbeni, jedinstveni i organizovani – mi ćemo pobediti!


 


STUDENTI SVIH FAKULTETA, UJEDINITE SE!