POČETNA  VESTI  DOKUMENTA  MATERIJALI  KONTAKT

BOLONJA - MOBILNOST ZA BOGATE

 

Kada oni koji podržavaju "Bolonju" govore o prednostima koje nam ona donosi kao glavni benefit njenog potpisivanja navode mobilnost koju studentima omogućava ovaj proces. Naime, evropski sistem prenosa i akumulacije bodova(ESPB) vam omogućava da svoje bodove prenosite iz jedne u drugu visokoobrazovnu ustanovu u bilo kojoj zemlji potpisnici Bolonjske deklaracije.
Prvo treba reći da je potpuna glupost da studenti rnije nisu mogli da deo studija provedu na drugim stranim univerzitetima i tamo steknu određena nova iskustva. Još pre potpisivanja Bolonjske deklaracije su kroz razne državne programe sprovođene i razmene studenata i nadareni studenti su planski bili upućivani na studije koje su možda negde bile kvalitetnije te je tamo taj nadareni student mogao da stekne više znanja nego što bi kod nas stekao. Važno je da je to bilo planski, jer je taj student bio poslat tamo kako bi znanje koje tamo stekne mogao da upotrebi kasnije u razvoju i našeg obrazovanja, prenoseći to znanje na druge, a i tako što bi posao koji dobije kod nas mogao da obavlja na visokom nivou i da nadogradi do tada postojeću bazu u određenoj oblasti. Takva mobilnost studenata se odvijala bez preteranih napora samih studenata u okviru određenih programa osmišljenih od strane države koja je sve to plaćala kao i njihovo dotadašnje školovanje kod nas.

 

Kakvu nam mobilnost donosi "Bolonja"?

 

Prvo ćemo reći nešto o tome kako „Bolonja“ predviđa da studenti prelaze sa univerziteta na univerzitet po Evropi. To se ostavlja studentu kao privatna inicijativa, a ovaj sistem omogućava studentu samo prenos bodova jer je navodno do sada bilo nemoguće studirati u inostranstvu sa započetim studijama kod nas. I tako student koji privatno reši da studira u nekom od evropskih gradova dobija tu „sjajnu mogućnost“ da prenese bodove. A šta on mora da uradi da bi tamo prešao? Prvo gotovo je nemoguće da samo tek odete negde i prenesete svoje bodove iako vam zagovarači ovog sistema to govore. Kada odete u inostranstvo da studirate oni vam neće pre svega ni priznati sve bodove jer, prirodno, naši obrazovni programi se ne poklapaju pa kod njih morate da polažete sve ispite iz predhodnih godina koje niste položili kod nas jer ih niste imali i pored toga morate da polažete sve ispite koje ste već polagali i koji kod njih postoje jer nisu identični našima.
Zbog čega je ovo tako? Razlog tome je to što vi idete tamo po privatnoj inicijativi i prepušteni ste sami sebi. U inostranstvo vas ne šalje država kako biste stekli znanja koja su državi potrebna, vi to radite potpuno samostalno, pa s toga država nema posla oko regulisanja vaših prava i olakšavanja vašeg školovanja u inostranstvu. Kada bi vas država slala da dobijete nova znanja ona bi vas slala u okviru svojih programa po kojima bi se od vas tražilo samo da učite i upijate znanje koje je nama potrebno. Ovako, „olakšavajući vam mobilnost“, „Bolonja“ vam prepušta da rešavate niz administrativno-pravnih problema sami.
Kada ste već prepušteni sami sebi, kada vam je „data sloboda“, treba govoriti i o tome ko može da ispuni uslove te slobode. Od kako je „izmišljena demokratija“ u staroj Grčkoj, na nju su imali pravo samo punoletni muškarci koji su pripadali aristokratiji i koji su imali određenu količinu zlata. Znači u slobodnim društvima je za slobodu oduvek trebalo platiti, pa tako i sada kada su vas rešili okova socijalističke države i dali vam slobodu da sami „slobodno“ studirate gde želite. Da bi studirali u Evropi vi morate da kupujete evropske udžbenike, da živite u evropskim stanovima, da jedete evropsku hranu, i sve to od svog, srpskog novca koji vam preostaje nakon intervencije njihovog MMF-a .
Šta to znači? To znači da je mobilnost koju vam garantuje „Bolonja“, kao i sve što se plaća, dostupno samo onima koji to mogu da plate, bogatima!
I šta ta bezuslovna mobilnost, u meri u kojoj je dostupna, znači za nas ovde?
Oni koji uspeju da pronađu kombinacije za odlazak u inostranstvo, kao što država nema nikakve obaveze prema njima, nemaju ni oni prema njoj, pa ne moraju da se vrate jer ne učestvuju ni u kakvom planskom programu razvoja naše države. Znači, „Bolonja“ samo povećava jedan od najvećih problema naše zemlje, odliv mozgova. Taj problem je što se odlaska studenata tiče utoliko gori što mi imamo jedan sistem budžetskih finansiranja studenata koji kada odu, sa njima odlazi i sav novac koji je naše društvo uložilo u njega. Kvalitet naših visokoobrazovnih ustanova opada jer time što su nam nametnuli „Bolonju“ oni koji nas pljačkaju samo produbljuju i legalizuju svoju eksploataciju.
Svaki student je zaslužio da ima besplatno školstvo samim tim što je član našeg društva, da ima realnu mogućnost da se usavršava u inostranstvu, i to je moguće ostvariti samo jednim planskim sistemom koji je sušta suprotnost onoga što nam nudi Bolonjska deklaracija.

Reci NE „Bolonji“!

 

Novi student, 2. broj, april 2017.